Saveti za uređenje i održavanje
zelenih površina

Nega biljaka posle sadnje Da bi se vaše biljke pravilno razvijale i dostigle svoju pravu veličinu i lepotu, a vaš vrt postao onakav kakav ste planirali, neophodno je preduzimati redovne mere nege, a naročito kod novoposađenih biljaka. Zalivanje Zalivanje je važno naročito tokom vrelih letnjih meseci, pogotovo ako ste biljke posadili u proleće, pa one nisu pred sobom imale zimski period mirovanja i postepene adaptacije na nove uslove. Tokom dužih sušnih perioda, kada u površinsko sloju zemlje nema dovoljno vode (na dubini od 25 cm - 30 cm - dubina jednog ašova), mlade i tek posadene biljke moraju se obilnije zaliti. Kontrola vlažnosti se vrši uzimanjem uzorka zemlje sa navedene dubine. Ukoliko se čestice zemlje, kada se grumen stisne u šaci, ne lepe za dlan već se zemlja rasipa potrebno je u zonu oko korenovog sistema dodati vodu u količini dovoljnoj da ona prodre do navedene dubine. Voda se dodaje po površini nešto široj od širine krošnje (što odgovara i širini korena). Kod mladih biljaka zalivanje je učestalije u prve dve godine, ali uslovljeno i količinom padavina. Posle dobrog zakorenjavanja, kada se stablo dobro učvrsti, potrebe biljke za dodatnom vodom se smanjuju, jer se koren dovoljno razvio da može vodu crpsti iz dubljih slojeva, koji se u našem podneblju ređe isušuju. Biljke treba zalivati i tokom jesen i proleća jer im je dopunska voda potrebna i u tom periodu. Leti je biljke najbolje zalivati rano ujutro, ili uveče, po zalasku sunca, dok u hladnijim periodima zalivanje tada treba obaviti oko podneva, kako bi se izbegle posledice smrzavanja vode u površinskom sloju tokom hladnih noći. Orošavanje Orošavanje biljaka, odnosno njihove krošnje, predstavlja meru nege čiji je cilj da ukloni različite vrste prljavštine sa površine lista, kako bi se neometano vršila razmena materija. Orošavanje je najkorisnije u letnjem periodu. Najbolji efekat se postiže ako se orošavanje obavlja uveče ili ujutru, jer se tada izbegava pregorevanje listova, a istovremeno se smanjuje brzina isparavanja. Treba voditi računa da se mlaz vode rasprši i ne usmeri direktno na biljku, kako se ne bi polomile grancice ili pokidali listove. Okopavanje Vodno-vazdušni režim u zemljištu, koji je važan za normalan rast biljaka, mora u predelu korena da bude povoljan, kako bi se obezbedilo disanje zemljišta. Okopavanje, odnosno održavanje zemljišta oko biljaka u rahlom stanju, jeste stalni zadatak. Prihranjivanje Već priri sadnji biljkama se dodaje potrebna količina đubriva, kako bi se omogućila nesmetana adaptacija na novonastale uslove i ublažio stres presadnje. Kasnije, tokom prvih nekoliko godina, neophodna je prihrana, zavisno od vrste đubriva, 1 ili 2 puta godišnje - u prolece i u jesen. Danas se uglavnom koriste mineralna, sintetička (veštačka) đubriva koja se različitim intezitetom rastvaraju u zemljištu. Godišnji prirast je kod većine dekorativnog drveća 25-40 cm. Ako biljke nemaju okvirno toliki prirast, treba ih prihraniti. Orezivanje Ovo je mera nege kojom se pospešuje vitalnost biljke i bujnost krošnje, čime se dobija pun dekorativni efekat biljke. Vreme orezivanja zavisi od više činilaca. Biljke koje cvetaju rano u proleće najbolje je orezivati odmah posle cvetanja, dok biljke koje cvetaju tokom leta treba orezivati u periodu mirovanja, najbolje u jesen ili rano proleće. Vrste koje se odlikuju intezivnim kretanjem sokova (kakve su javor, breza, brest, orah ...) mogu da se orezuju i tokom vegetacije. Treba izbegavati kasno letnje i rano jesenje orezivanje, jer novostvorene mlade grančice ne stižu da odrvene pre prvih mrazeva, usled čega redovno propadaju. Kod lišćarskog drveća treba uklanjati polusuve, polomljene ili oštećene grane, a kod četinarskog i suve grane u unutrašnjosti krošnje, što doprinosi povećanju vitalnosti stabla. NAZAD NA SAVETE