 početna strana
katalog sadnica
projekti i izvođenja
o nama
reference
naši uspesi
galerija slika
kontakt
ABOUT US 
O HAC 
|
Puzavice i povijuše
|
Clematis x jackmanii - klematis
  |
Krupnocvetna, bujna, listopadna penjačica. Izuzetno lepa i atraktivna hibridna vrsta. Zavisno od hibrida cvetovi su raznih boja, od bele, preko roze, ružičaste, ljubičaste, do plave, ili višebojni. Cveta od kraja juna pa sve do septembra-oktobra. Po precvetavanju prvih cvetova, uporedo sa novim koji se razvijaju, javljaju se i paperjasti plodovi, što je još jedan od ukrasa ove prelepe puzavice. |
 |
Orezuje se po precvetavanju, na kratko, pri čemu se najrazvijenije grane orezuju na duzinu od 15-20 cm, dok se ostaIe potpuno odstranjuju.
Najviše joj odgovara vlažno, bogato humusno zemljište. Površinu zemlje oko korena neophodno je zaštititi - malčirati, kako bi se biljka zaštitila - leti od suše, a zimi od izmrzavanja. Da bi se uspuzala neophodna je potpora (rešetka). Koristi se za ograde, pergole i druge vertikale. |
Na slikama: pergola, ograda, različiti hibridi, krošnja sa cvetovima i plodovima. |
|
|
Hedera helix - bršljan
  Zimzelena povijuša, 10-15 m. Raste relativno sporo, ali je bujna i dugovečna. Cveta u oktobru. Uslove staništa ne bira. Jedino može da joj smeta kisela podloga (npr. fasade bojene bojama kisele reakcije i sl.), po kojoj neće da se penje. Odlično uspeva u dubokoj senci, ali i na suncu. Višebojni varijeteti u senci gube šare. Za oslonac se pričvršćuje hvataljkama. Puže se uz podlogu i po zemlji, te je vrlo zahvalna za ozelenjavanje ograda i zidova koje treba trajno zamaskirati (naročito severnih i severoistočnih), kao i vlažnog tla u dubokoj senci, gde je travnjak teško održati. Tokom godina formira vrlo gusto zelenilo koje se teško odvaja od zida, pa ga je potrebno s vremena na vreme orezati, u martu, odmah posle pojave izbojaka, što je dosta jednostavno. Dobro raste čak i u malim žardinjerama, pa je zahvalna za balkone, terase i sl. Osim osnovne vrste u rasadniku uzgajamo i nekoliko varijeteta krupnijih, sitnijih ili vižebojnih listova.
Na slikama: ograda na osunčanom mestu, oko stabla u dubokoj senci, varijeteti različitih listova, jesenja krošnja u cvetu.
|
Tecoma radicans (Campsis radicans) - kampsis
Krupnocvetna, bujna, izuzetno snažna listopadna penjačica. Stablo može porasti u dužinu i do 15 m. Uz podlogu se penje vazdušastim korenčićima. Odgovaraju joj duboko, plodno i vlažno zemljište. Na siromašnijim ne dostiže svoju lepotu u potpunosti. Osetljiva je na mraz, mada izdržava temperature i do -20ºC. Dosta brzo raste i pokriva podlogu. Izuzetno snažan rast kontroliše se orezivanjem krajem zime na dužinu od 15-20 cm. Najveći ukras su veliki, narandžasti, trubasti cvetovi, koji se u velikom broju javljaju od jula do septembra.
|
  
Koristi se za ozelenjavanje pergola, ograda, zidova, senica, najčešće u kombinaciji sa glicinijom. U rasadniku uzgajamo nekoliko varijeteta različitih nijansi boje cveta.
Na slikama: odrasla biljka, krošnja sa cvetovima, cvetovi, plodovi - krupne mahune. |
|
Wisteria sinensis - glicinija
 
Po svemu slična predhodnoj vrsti, kampsisu, osim što cveta maja-juna, pa se ove dve vrste zapravo smenjuju u cvetanju. To je razlog što se ove dve vrste najčešće sade zajedno, čime se obezbeđuje bujna cvetna vertikala od kraja proleća do početka jeseni. Cvetovi su bledo ljubičasti ili beli (u našem rasadniku možete naći više varijeteta) i mirisni, u veoma krupnim, do 30 cm dugim grozdovima.
Smatra se najdekorativnijom puzavicom, pa se često sadi i sama, oblikuje kao žbun, ili čak uz potporni stub i kao manje drvo izuzetne "žalosne" forme.
|
Na slikama: osnovna vrsta ljubičastih cvasti, varijetet 'Alba' belih cvasti, cvetovi u bujnim cvastima, krošnja u cvetu, bujna krošnja po precvetavanju, plodovi - krupne mahune. |
|
Vinca sp. - zimzeleni
Vinca major - veliki zimzelen
Zimzeleni, višegodišnji, polegli polužbun. Puzeće stabljike dugačke i do 1,5 m. Iz njih izbijaju uspravne grančice visine do 30 cm. Listovi zeleni, sjajni, dugi oko 5 cm. Cvetovi svetlo ljubičasti do ljubičasti. Cvetaju veoma rano, početkom marta. Veoma je otporna, dobro podnosi sušu i direktno sunce, a obzirom da je polužbun, ukoliko nadzemni deo strada od niskih temperatura, brzo se obnavlja.
Koristi se kao gust pokrivač tla. Veoma čest u žardinjerama na balkonima i terasama, kao zimski ukras. Privlačan je i kada se sadi na potpornim zidovima, kada se spušta niz njih. Pogodan za alpinetume, ali mu se rast mora kontrolisati, da ne bi ugrozio ostale slabije biljke.
Na slikama: zimzelen u alpinetumu, kao pokrivač tla, krošnja, listovi, cvet.
|
|
Vinca major 'Alba'
beli zimzelen
Varijetet belih cvetova
|
 |
Vinca major 'Variegata' - šareni zimzelen
Varijetet zelenih listova sa belim rubom. Na slikama: alpinetum, potporni zid, krošnja u cvetu, listovi.
|
|
Vinca minor - mali zimzelen
Zimzeleni, polegli, polužbun. Puzeće stabljike dužine do 50 cm. Listovi sjajni, tamno zeleni, dugačkioko 3 cm. Cvetovi ljubičasti, cvetaju veoma rano u proleće, već početkom marta. Ne bira uslove sredine, pa raste i na osunčanim mestima, ali bolje u polusenci i senci. Domaća je vrsta i ima je u našim vlažnim šumama.
Koristi se kao gust pokrivač tla, gušći nego veliki zimzelen, naročito ispod drveća guste krošnje, u alpinetumima, žardinjerama, na terasama i balkonima...
Na slikama: zimzelen u alpinetumu, kao pokrivač tla,
krošnja u cvetu, listovi, cvet.
|
|
|
|
|
Poluzimzelena povijuša, izuzetno bujna, otporna na sve uslove sredine. Raste veoma brzo, do 5m u dužinu. Cveta maja - juna. Cvetovi su bledo žuti, veoma prijatnog mirisa, medonosni. Bujni porast omogućava brzo i potpuno ozelenjavanje vertikalnih površina. Pored osnovne vrste uzgajamo i niz varijeteta različite boje cveta.
Na slikama: Odrasla biljka, krošnja u cvetu, izgled cvetova.
Pogodna je za zaklanjanje svih neoglednih površina, kao i za stvaranje utiska "divljeg" vrta.
Slična predhodnoj vrsti, nešto sitnijeg lišća, zbog čega, iako jednako otporna, deluje znatno nežnije. Jesenja boja listova je od žute preko narandžaste, do crvene i ljubičaste.
Na slikama: prolećni izgled biljke, jesenji izgled biljke, krošnja u proleće, krošnja u jesen.
