početna strana
   katalog sadnica
   projekti i izvođenja
   o nama
   reference
   naši uspesi
   galerija slika
   kontakt


   ABOUT US
   O HAC

Visoko lišćarsko drveće


Generalno otporne, malo zahtevne vrste. Najčešće se gaje zbog oblika i boje krošnje. Dekorativni su naročito u jesen, a šarenolisni varijeteti tokom celog vegetacionog perioda. Veoma cenjeni za drvorede.

A. campestre
klen
A. cappadocicum
balkanski javor
A. negundo
pajavac
A. platanoides
mleč
A. platanoides
'Crimson King'

crveni mleč
A. pseudoplatanus'
obični javor
A. rubrum
crveni javor
A. saccharinum
srebrni javor
A. saccharinum
'Pyramidale'

stubasti
srebrni javor


Visoko, snažno drveće guste krošnje i veoma dekorativnih cvetova koji se u krupnim uspravnim cvastima javljaju sredinom proleća. Dobro podnose našu klimu. Najbolje rastu na dubokim i srednje bogatim zemljištima, na osuncčanim položajima ili u polusenci. Podložni su napadima lisnog minera. Veoma često i rado se sade na velikim zelenim površinama, kao soliterna stabla, manje grupe ili visoki drvoredi.

A. hippocastanum
divlji kesten
A. x carnea 'Briotii'
crveni divlji kesten

Ailanthus altissima - kiselo drvo

Drvo visine oko 20 m, kišobranaste krošnje širine i do 15 m. Listovi su u jesen jarko crveni. Tokom maja cvetaju sitni, zelenkasti cvetovi koje u junu smenjuju purpurni plodovi u brojnim grozdovima. Na prirodnim staništima uslovi su mu surovi, pa se veoma lako prilagođava svakom staništu. Raste na suncu ili u polu senci.

Pogodan je za isticanje jesenjeg kolorita, ali obzirom da je agresivna vrsta sa izuzetno klijavim semenom najbolje ga je saditi na površinama predvidenim za veće masive zelenila, gde je potrebno brzo formirati zeleni pojas, kako se ne bi pretvorio u korov. Kako ne bira uslove zemljišta, pogodan je i za žardinjere.

Na slikama: izgled biljke, list, krošnja u cvetu, krošnja sa plodovima.

Alnus glutinosa - crna jova

Drvo visoko oko 20 m. Krošnja je pravilna, kupasta, širine 10 - 15 m. Zimi, bez lista, podseća na četinarske vrste. Dekorativna je tokom cele godine, sa tamno zelenim listovima, ali i tokom zime, kada je gola krošnja okićena plodovima nalik šišaricama i rano u proleće, tokom marta, kada se pre listanja okiti žutim cvetnim resama. U prirodi raste pored reka i potoka, pa najbolje raste na svežem i vlažnom, ali ne i močvarnom zemljištu. Vrsta je svetla i polusenke. U našem podneblju prezimljava bez ikakvih posledica.

Pogodna je za pojedinačnu ili sadnju u grupama na većim zelenim površinama. Naročito atraktivna uz veće vodene površine.

Na slikama: odrasla biljka u proleće, u leto, u zimu, živa ograda, list, krošnja u cvetu sa prošlogodišnjim šišaricama, cvetne rese i šišarice.


Domaća je vrsta te je, zajedno sa svojim varijetetima sasvim prilagođeni našem klimatu. Velikih su dimenzija, pa se koriste uglavnom na velikim zelenim površinama.

C. betulus
grab
C. betulus 'Fastigiata'

Castanea sativa - pitomi kesten

Raste kao visoko drvo, visine preko 20 m i širine veće od 10 m. Krošnja je gusta, široko loptasta. Oko 20 cm dugački listovi u jesen su izuzetno lepe zlatno žute boje. Cveta posle listanja. Cvetovi su u klasastim cvastima, zelenkasto bele boje, intenzivnog mirisa, naročito noću. Cveta jula meseca. Plodovi su jestivi i sazrevaju septembra - oktobra. U našem podneblju uspešno raste svuda sem u veoma hladnim područjima. Bez oštećenja podnosi niske temperatore do -30ºC. Probirač je što se tiče uslova sredine. Odgovara mu blaga i vlažna klima. Voli uglavnom kiselo zemljište, dobro drenirano, a kada se sasvim ukoreni ne smeta mu ni povremeno plavljenje. Vrsta je svetla, a može podneti slabiju senku.

Osim ekonomske vrednosti ima i veliku dekorativnost, pa se rado koristi u ozelenjavanju, za grupnu i pojedinačnu sadnju, a zbog svoje krošnje pravilnog oblika pogodan je i za drvorede.

Na slikama: letnji izgled, jesenji izgled, krošnja pre cvetanja, krošnja u cvetu, krošnja sa plodovima, jesenja krošnja.

Catalpa bignonioides - katalpa

Drvo visine do 10 m, isto toliko široke kišobranaste krošnje. Deblo je često nepravilno i krivo. Veliki srcasti listovi zelene boje dugi su i do 25 cm. Mirišljavi, beli, trubičasti cvetovi, skupljeni u piramidalne cvasti dužine oko 30 cm cvetaju u junu. U septembru sazrevaju plodovi - do 40 cm dugačke, tanke mahune koje ostaju na granama cele zime. Dugovečna vrsta. Voli duboko, hranljivo, srednje teško, umereno vlažno i dobro drenirano zemljište na osunčanim položajima. Odlično podnosi letnje vrućine i sušu, kao i gradske uslove.

Koristi se za pojedinačnu sadnju ili za niske drvorede duž aleja. Dobar izbor i za intimne prostore privatnih vrtova i za reprezentativne javne gradske površine, gde je potrebno oblikovanje krošnje.

Na slikama: izgled biljke, biljka u cvetu, jesenja forma, krošnja u cvetu, krošnja sa plodovima, jesenja krošnja, cvast, cvet.


Celtis australis - koprivić

Domaća vrsta visine do 15 m, lepe, guste krošnje širine oko 10 m. U augustu i septembru sazrevaju crvenkasto smeđe bobice. Otporan je na niske temperature i mraz. Zemljište ne bira, pa dobro uspeva i na plitkim i suvim. Voli osunčane položaje. Dobro podnosi sušu, a aero zagadenje mu ne smeta.

Kod nas je od davnina rado korišćena dekorativna vrsta, nekada veoma popularna drvoredna vrsta u Vojvodini. Podesan je za pojedinaču i grupnu sadnju, kao i za drvorede, posebno uz jako zagađene saobraćajnice.

Na slikama: odraslo stablo, zimska krošnja, mladi drvored, listovi i plodovi.

Corylus colurna - mečja leska

Drvo visine oko 25 m, veoma lepe guste, široko valjkaste krošnje širine do 15 m. Raste brzo. Domaća vrsta. Listovi su tamno zeleni, krupni (prečnika oko 10 cm) i ostaju zeleni na granama do duboko u jesen. Plodovi - lešnici su jestivi, slični onima kod obične leske. Dozrevaju u jesen. Obzirom da potiče iz našeg podneblja, zimske temperature joj ne smetaju. Raste na sunčanim mestima, na lakom, vlažnom, propustnom zemljištu.

Veoma lepo i moćno stablo, primereno velikom prostoru. Sadi se pojedinačno ili u grupama. Pravilan oblik krošnje i debla čini je dobrim izborom za drvorede na širokim saobraćajnicama. Razgranat korenov sistem dobro vezuje zemljište na nagibima. Podesna je i za vetrozaštitne pojaseve.

Na slikama: letnji izgled, zimski izgled, deblo i krošnja, krošnja u cvetu, list, cvetne rese, plod.



Visoko drveće robusne, guste krošnje. Izuzetno atraktivne vrste za drvorede urbanih zona, naročito u periodu cvetanja.

F. excelsior
beli jasen
F. ornus
crni jasen

Ginkgo biloba - ginko

Ginko je zapravo golosemenjača i pravilnije bi ga bilo svrstati među četinare, ali obzirom na listove više podseća na lišćare, pa ga predstavljamo ovde.

Listopadno drvo poreklom sa dalekog Istoka. Dostiže visinu preko 30 m. Krošnja je u mladosti piramidalna a kasnije postaje široko ovalna, širine oko 8 m. Poseban ukras su lepezasti, kožasti listovi, koji u jesen dobiju zlatno žutu boju. Otporan je na mraz. Raste na različitim staništima, ali najviše mu prija dublje, sveže zemljište. Dobro podnosi gradske uslove.

Naročito je dekorativan posađen pojedinačno, ali je efektan i u manjim grupama. Formira posebno atraktivne drvorede urbanih sredina.

Na slikama: odrasla biljka, jesenji izgled, letnja krošnja, jesenja krošnja, listovi.

Juglans regia - orah

Visoki lišćar robusne, široko razgranate okruglaste do ovalne krošnje, visine i širine do 20 m. Široko rasprostranjen u našim vrtovima, može se reći - u gotovo svakom dvorištu. Voli topla staništa, pa se može desiti da u mladosti strada od kasnih mrazeva. Za uspešan rast zahteva rastresita, sveža i hranljiva zemljišta na osunčanim položajima. Dobro raste na strmim terenima. Otporan je na gradske uslove.

Svi delovi biljke sadrže jod, što onemogućava većini drugih vrsta da rastu u njegovoj blizini. Iz istog razloga, kao i zbog zaista velikih dimenzija odrasle biljke, ne preporučuje se sadnja oraha u blizini objekata. Zbog svoje dekorativnosti i upotrebne vrednosti pogodan je za pojedinačnu sadnju na većim zelenim površinama.

Na slikama: letnji izgled, zimski izgled, listovi, plodovi.

Liquidambar styraciflua

Drvo visine do 25 m, široko piramidalne, pravilne krošnje, u osnovi široke do 10 m, koju formira od zemlje. Listovi su krupni, svetlo zeleni, duboko režnjeviti i vrlo lepi. U ranu jesen menjaju boju od žute, preko narandžaste i koralno crvene do gotovo crne i dugo ostaju na granama. Plodne glavice prečnika oko 3 cm ostaju na granama cele zime. Kora je siva i duboko izbrazdana, što je takode veoma interesantno, posebno tokom zime. U našem podneblju ne treba saditi u područjima sa ekstremno hladnim zimama (izdržava do - 20ºC). Odgovaraju mu dublja i vlažna zemljišta. Podnosi i povremeno plavljenje, ali strada od suše. Podnosi kratkotrajne niske temperature. Raste na osunčanim položajima. Otporan je na gradske uslove, naročito dim i prašinu. Dobro podnosi orezivanje, pa se krošnja može oblikovati ili formirati na većoj visini.

Može se saditi pojedinačno, kao detalj na travnjaku (što deluje izuzetno efektno), u grupama, kombinovati sa drugim vrstama tamnije boje, ili saditi u drvorede.

Na slikama: letnji izgled, jesenji izgled, deblo i krošnja, boja listova leti, početkom jeseni, krajem jeseni.


Veoma visoko drveće izuzetno atraktivnih, krupnih cvetova koji podsećaju na lale. Pravi izbor za svaku veću zelenu površinu. Izuzetno atraktivni za drvorede, naročito u periodu cvetanja.

L. tulipifera
tulipanovac
L. t. 'Aureomarginatum'
šarenolisni tulipanovac

Paulownia tomentosa

Oko 25 m visoki lišćar, kišobranaste krošnje široke do 20 m, koja zbog svojih jako krupnih (prečnika oko 25 cm), srcolikih listova pravi izuzetnu senku. Raste izuztno brzo, naročito prvih 20 godina. U toku prve godine iz semena može izrasti 3 - 4 m. Obilno cveta pre listanja, tokom maja cvetaju izuzetno lepi, trubičasti, ljubičasti cvetovi, dugi oko 7 cm, u velikim, uspravnim cvastima. Prijatnog su mirisa. Osim listova i cvetova dekorativne su i krupne, jajaste čaure koje se zadržavaju na granama do sledeceg leta. U našem podneblju ne treba je saditi u područjima sa ekstremno hladnim zimama (izdržava do - 20ºC). Osetljiva je na mraz, pa je treba saditi na zaklonjenim mestima. Može se desiti u mladosti da ceo nadzemni deo izmrzne, ali u proleće potera nove, snažne izdanke. Voli hranlljivo i duboko zemljište, bez mnogo kreča. Raste na osunčanim položajima i polusenci.

Najlepša je u alejama, drvoredima ili posađena kao soliterno stablo. Naravno, radi potpunog utiska treba je saditi na većim površinama.

Na slikama: izgled biljke u cvatu pre listanja, letnji izgled, cvast, krošnja, cvet, list, plodovi.


Platanus acerifolia (P. hispanica) - javorolisni platan

Izuzetno robusno drvo visine do 30 m i širine krošnje do 20 m. Brzorastuća vrsta. Gusta krošnja stvara "debeli" hlad. Listovi su tamno zeleni, režnjeviti, dugački do 25 cm. U jesen su zlatno žuti. Plodne glavice prečnika oko 3 cm ostaju na granama do proleća. Izuzetno je atraktivna i kora debla i starijih grana koja se ljuspa, a ljuspe su u različitim nijansama smeđe boje. Izdržava zimske temperature do -35ºC. Raste na gotovo svakom zemljištu, na osunčanim položajima. Korenje je veoma snažno i izbija na površinu, pa ga ne treba saditi blizu zastrtih platoa, staza, ulica i sl. jer veoma lako odiže i lomi i beton. Zbog ove osobine, suprotno ustaljenoj praksi, ne treba ga saditi u ulične drvorede, a naravno ni blizu objekata, kako ne bi oštetio temelje. Inače odlično podnosi dim, prašinu i aerozagađenje, pa je jedna od najčešće sađenih vrsta u urbanim zonama.

Primeren je velikim zelenim površinama, naročito na mestima gde treba obezbediti hladovinu. Sadi se pojedinačno ili u grupama i većim zasadima. Može se formirati i drvored, ali pored staza i puteva gde je moguća sadnja na dovoljnoj udaljenosti.

Na slikama: odrasla biljka u proleće, u leto, u jesen, list, krošnja sa plodovima, kora debla i starih grana.

Populus tremula - jasika, trepetljika

Vrsta topole visine oko 30 m, okrugle ili kupaste prozračne, retke krošnje širine 10 - 20 m. Stablo je pravilno cilindricno, kora glatka i zelena. Vrlo otporna. Interesantna je zbog listova na pljosnatim peteljkama, koji trepere pri najmanjem povetarcu. Naročito je efektna u jesen, kada su listovi različito obojeni, od još zelenih, preko limun žutih do karmin crvenih. U proleće je krase mirišljavi pupoljci. Voli sveža, ali ne zbijena zemljišta. Pionirska je vrsta koja raste na požarištima i sečinama. Dobro vezuje zemljište padina, rečnih obala i sličnih strmih površina. Raste na osunčanim položajima ili u polusenci.

Pogodna je za pojedinačnu i sadnju u manjim grupama, naročito na strminama ili pored vodenih površina.

Na slikama: izgled leti, izgled u jesen, list, krošnja i deblo.


Uglavnom drveće izuzetno velikih dimenzija. Sadi se na velikim zelenim površinama pojedinačno i u masivima pogodnim za vetrozaštitne pojaseve ili kao pozadina za detalje na travnjaku. Stvaraju duboku hladovinu.

Q. borealis (Q. rubra)
crveni hrast
Q. petrea
hrast kitnjak
Q. robur
hrast lužnjak


Sophora japonica

Robusno drvo, visine oko 25 m, okrugle, prozračne krošnje širine oko 18 m. Listovi su jasno zeleni, sa naličja sivo zeleni. U junu, u cvastima dugim oko 25 cm cvetaju krem beli beli cvetovi iz kojih se krajem leta razvijaju brojne brojaničaste mahune. Klimu našeg podneblja dobro podnosi. Najviše joj odgovara lako, dobro drenirano zemljište i osunčani položaji. Dobro podnosi sušu i letnje žege, čak obilnije cveta što su leta duža i toplija. Ne smeta joj aerozagađenje. Ne strada od vetroloma.

Sadi se na većim površinama, pojedinačno ili u grupama. Može se koristiti u vetrozaštitnim pojasevima.

Na slikama: odrasla biljka, krošnja, krošnja u cvetu, cvast, plodovi.


Visoko drveće, izuzetno cenjeno zbog svojih mirisnih cvetova od maja do juna. Koristi se pojedinačno ili u grupama, a veoma su cenjeni i rado sađeni drvoredi. Cvetovi nekih vrsta ovog roda su lekoviti. Stari Sloveni lipu su poštovali kao sveto drvo.

T. platyphyllos
krupnolisna lipa
rana lipa
T. tomentosa
(T. argentea)

srebrna lipa
bela lipa

Ulmus montana (Ulmus glabra) - brdski brest

Drvo visine do 35 m, široko ovalne, skoro okrugle, guste krošnje širine do 25 m, masivnog debla prečnika i do 3 m. Raste brzo. Krošnja mu je gusta, listovi sa izraženom nervaturom, jasno zeleni, s jeseni limun žuti. Cveta pre listanja. Plodovi interesantnog oblika i u jesen veoma brojni. Domaća je vrsta, sasvim prilagođena našim klimatskim prilikama. Zahteva plodno zemljište i zasenjen položaj. Loše podnosi sušu. Otporan na gradski vazduh. Dobro podnosi orezivanje. Nešto otporniji prema holandskoj bolesti brestova od ostalih vrsta u rodu.

Zbog svoje veličine pogodan je za soliternu sadnju na većim zelenim površinama, ali i za veće grupe, koje mogu poslužiti kao pozadina za sagledavanje detalja (na primer skulptura). Veoma često se koristi za formiranje visokih i veoma gustih živih ograda.

Na slikama: odrasla biljka, zimski izgled, krošnja sa plodovima, krošnja pred jesen list, plodovi.





















































































created by: Milica Buha & Film Publik Art team