početna strana
   katalog sadnica
   projekti i izvođenja
   o nama
   reference
   naši uspesi
   galerija slika
   kontakt


   ABOUT US
   O HAC

Srednje visoko i nisko
ukrasno lišćarsko drveće


Generalno otporne, malo zahtevne vrste. Najčešće se gaje zbog oblika i boje krošnje. Dekorativni su naročito u jesen, a šarenolisni varijetetitokom celog vegetacionog perioda. niski javori najčešće se koriste kao soliterna stabla.
A. davidii A. ginnala A. negundo
'Aureomarginatum'
A. negundo
'Flamingo'
A. Acer negundo
'Variegatum'
A. palmatum
'Atropurpureum
'
crveni japanski javor
A. platanoides
'Drummondii'

šarenolisni mleč

Aesculus hippocastanum 'Pyramidalis' - piramidalni divlji kesten

Piramidalna forma divljeg kestena uspravnih grana. Dosta je manjih dimenzija od osnovne vrste, visine oko 10 m i širine krošnje oko 5 m. Raste sporo. Krošnja je usko piramidalna, pravilnog oblika. Krupni, prstasto složeni listovi formiraju gustu krošnju, koju tokom maja krase izuzetno atraktivne, do 25 cm duge, uspravne cvasti od belih cvetova sa žutim i ružičastim mrljama. Dobro podnosi naše klimatske uslove. Zemljište ne bira, ali mu najviše odgovaraju duboka i hranljiva, srednje teška i umereno vlažna. Raste na osunčanim položajima ili u polusenci. Podložan je napadima lisnog minera. Veličina krošnje može se redukovati orezivanjem na samom kraju zime.

Sadi se kao soliterno stablo ili u grupama. Formira lepe niže drvorede i aleje ali se mora voditi računa o krupnim plodovima koji u jesen obilato otpadaju sa grana. Zato se ne preporučuje za sadnju uz same pešačke staze ili na parkinzima.

Na slikama: biljka u cvetu, cvast, jesenja krošnja sa plodovima.

Albizia julibrissin - albicija, svileno drvo

Izuzetno egzotično malo drvo, visine do 7 m i isto tolike širine, brzog rasta - gotovo 1 m godišnje. Prozračnu, okruglastu krošnju čine dugi, perasto složeni listovi, nalik na listove mimoze. Cveta gotovo celo leto, od jula do septembra. Cvetovi su skupljeni u izvanredno atraktivne svilenkaste, mirisne, ruži?asto bele cvasti, prečnika 3 - 4 cm. Uprkos svom tropskom izgledu, ova vrsta je zapravo vrlo izdržljiva, tako da u našem podneblju podnosi dosta niske zimske temperature, ali je poželjno saditi je na mestima zaštićenim od mraza. Raste na skoro svim tipovima zemljišta, osim ekstremno kiselih ili baznih, čak i na veoma siromašnim, kakvi su peskovi, do zbijenih glinovitih. Prija joj umereno vlažna do vlažna klima, ali izuzetno dobro podnosi letnje žege, pa je veoma zahvalna za sadnju u izgrađenim gradskim područjima, gde se tokom vrelih letnjih dana javlja reflektujuće zračenje od zgrada i zastora (velike kamene, asfaltirane, naročito betonske površine), u kakvim uslovima većina drugih vrsta pati. Takođe je otporna na vetar i aerozagađenje. Najbolje raste i najobilnije cveta na sunčanim položajima, ali podnosi i blagu zasenu. U starosti je osetljiva na gljivična oboljenja i lako strada, ali obzirom na veliku brzinu rasta, ponovo posažđna mlada biljka vrlo brzo će je zameniti.

Obzirom na celokupni izgled i dug period cvetanja ova prelepa vrsta idealna je za pojedinačnu sadnju na travnjacima, a krošnja propušta dovoljno svetlosti da trava neometano raste tik uz stablo. Takođe je pravi izbor za postizanje efekta tropskog ili primorskog vrta (npr. oko bazena). Odličan izbor za male vrtove, ali i za krovne bašte i potpuno izgrađene prostore gradskog jezgra, obzirom na veliku tolerantnost prema ovako nepovoljnim uslovima.

Na slikama: odrasla biljka, izgled krošnje u cvetu, list, cvet.

Crataegus laevigata 'Paul's scarlet'- ružičasti glog

Malo drvo ili visoki žbun, ovalne, trnovite, guste krošnje. Dostiže visinu do 6 m i širinu krošnje do 4 m. Listovi su sitni, režnjeviti i u periodu cvetanja, maja - juna, čine izvanredan kontrast cvetovima intenzivne tamno ružičaste boje, skupljenim u krupne štitaste cvasti. Izuzetno dobro podnosi niske temperature i do -30ºC, pa u našem podneblju može uspevati gotovo svuda. Raste na svim tipovima zemljišta, osim ekstremno kiselih ili baznih. Ne podnosi suvišnu vodu u zemljištu. Odgovara mu i polu senka, ali obilnije cveta na sunčanim položajima. Otporan je na aerozagađenje. Dobro podnosi i orezivanje (odmah po precvetavanju), pa mu se veličina i oblik krošnje lako mogu kontrolisati. Čak se preporučuje jače orezivanje u prve 2-3 godine, kako bi se korenov sistem bolje razvio. Može se saditi i u veće žardinjere.

Odličan je izbor za gradska područja, kao ulično zelenilo. Primeren je malim vrtovima, ali i velikim, obzirom da je bojom cvetova krajnje upadljiv. Sadi se kao detalj na travnjaku, na istaknutim mestima, kakvi su ulazi i prilazi, ali i u slobodnorastućim cvetnim živim ogradama.

Na slikama: odrasla biljka u cvetu, cvasti, cvetovi.

Koelreuteria paniculata - kelreuterija

Na prirodnim staništima Dalekog istoka dostiže visinu do 15 m, kod nas najviše do 10 m i isto toliku širinu krošnje. Krošnja je okruglasta, tamno zelenog lišća koje u jesen prelazi u žutu pa u bronzano crvenu. Tokom jula - avgusta cela krošnja je prekrivena bledo žutim metličastim cvastima dugim oko 30 cm. Iz njih se razvijaju naduvene čaure, duge 4 - 5 cm, koje u bogatim grozdovima vise sa grana do proleća. U našem podneblju ne treba saditi u područjima sa ekstremno hladnim zimama (izdržava do - 25ºC). Odgovara joj lako, vlažno, dobro drenirano zemljište. Najbolje raste u nešto vlažnijoj klimi, ali dobro podnosi i velike vrućine i sezonsku sušu. Traži osunčani položaj.

Često se sadi na većim zelenim površinama, pojedinačno ili u grupama, a zbog svoje veličine, krošnje i dekorativnih osobina uopšte, pravi je izbor za drvorede.

Na slikama: biljka u cvatu, jesenji izgled, drvored u cvatu, krošnja u cvatu, krošnja sa plodovima, list, cvast, plodovi.


Magnolia grandiflora

Raste kao ZIMZELENO niže drvo, visine 5 - 8 m i isto toliko široke široko piramidalne krošnje, ali se može odgajiti i kao visoki žbun. Listovi su prečnika do 20 cm, tamno zeleni, kožasti i sjajni, a sa naličja obrasli crvenkasto riđim dlačicama. Veliki, mirisni, krem beli cvetovi, prečnika do 30 cm krase je od jula do septembra, kada sazrevaju izuzetno dekorativne, velike šišarice, iz kojih na tankim peteljkama tokom jeseni vise jarko crvene krupne semenke. Relativno je otporna na niske temperature, ali je u krajevima gde su česti mrazevi ipak treba saditi na zaštićenim položajima. Poslednjih godina sve se češće gaji u našem podneblju. Odgovaraju joj duboka, hranljiva, za vodu propusna zemljišta blago kisela i umereno vlažna do vlažna. Najbujnije cveta na osunčanim mestima, ali može podneti i blagu zasenu.

Izuzetno atraktivna biljka u svakom periodu godine i na svakoj zelenoj površini. Zato je i zovu "kraljica cvetajućeg drveća". Najlepša je kao soliterno stablo, gde njena lepota dolazi do punog izražaja, ali može formirati i izuzetno atraktivne drvorede.

Na slikama: habitus biljke, list s lica, list s naličja, cvet, zelena šišarica, zrela šišarica.



Nisko drveće ili žbunje. Gaje se kao ukrasne od skora zbog bujne krošnje i obilnog cvetanja. Veliki je broj varijeteta obojenog lišća, što pruža neizmerne mogućnosti kombinovanja. Zbog sitnih plodova mnogi varijeteti su poznatiji po narodnom nazivu "trešnja", ali svakako pripadaju rodu šljiva.

Najčešće se koriste kao pojedinačna stabla ili manje grupe, ali mogu formirati i izuzetno atraktivne drvorede

P. cerasifera
'Pissardii' ('Nigra')

crvenolisna šljiva
P. x cistena
crvenolisna trešnja
P. serrulata
'Royal Burgundy'

crvena jap. trešnja

Rhus typhina - dlakavi ruj

Manje listopadno drvo ili žbun, visine oko 5 m i isto toliko široke kišobranaste, prozračne krošnje. Krupni listovi intenzivne tamno zelene boje, u jesen dobijaju jarko crvenu boju. Najatraktivniji je kada je u cvetu, a naročito u jesen, zbog boje listova. Tokom avgusta - septembra javljaju se krupne, uspravne tamno crvene cvasti, duge 10 - 15 cm, koje ostaju na granama sve do kraja naredne zime. Izuzetno otporna i dugovečna vrsta, u našem podneblju podnosi i niske zimske i visoke letnje temperature. Raste na osunčanim položajima. Dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta osim ekstremno kiselih i baznih, čak i na siromašnim kamenjarima i krečnjačkim podlogama.

Sadi se soliterno na travnjacima, u drvoredima, ili kao detalj za obogaćivanje kolorita. Naročito lepi efekti mogu se postići kada se sadi u prednjem planu, ispred većih masiva visokog drveća.

Na slikama: žbunasta forma leti, forma niskog drveta u jesen, krošnja u leto, krošnja u jesen, krošnja u cvetu, cvast.


Kod nas široko gajena vrsta. Varijeteti su nešto ređi, ali poslednjih godina sve češći na našim zelenim površinama. Rastu kao malo drveće ili visoko žbunje. Otporni su u našem klimatu. Rastu na skoro svim tipovima zemljišta osim ekstremno suvih i siromašnih. Dobro vezuju zemljište pa se mogu saditi na peščarama, vododerinama, goletima i sl.

Varijeteti su uglavnom različite boje cveta ili lista, uvek izuzetno atraktivni i koriste se najčešće kao soliterna stabla, ali mogu ući u sastav i slobodnorastućih živih ograda.

R. ps. 'Casque Rouge'
ružičasti bagrem
R. ps. 'Frisia'
zlatni bagrem


Rod sa velikim brojem vrsta koje se međusobno veoma razlikuju. Najčešće rastu pored vodenih površina, ali i na suvim, kamenitim terenima. Koriste se uglavnom kao soliterna stabla ili manje grupe.

Salix caprea
iva
Salix matsudana
kovrdžava vrba

Sorbus aria 'Magnifica' - mukinja

Lepo drvo, visine do 15 m, širine krošnje oko 10 m. Krošnja je u mladosti stubasta, da bi kasnije postala ovalna. Listovi su sjajni, izuzetno tamne zelene boje s lica, a s naličja snežno beli. Beli cvetovi u štitastim cvastima javljaju se aprila - maja, a iz njih se u avgustu razvijaju jabučasti, narandžasto crveni plodovi, prečnika oko 8 mm i ostaju na granama do oktobra. U našem podneblju ne strada od niskih temperatura i mraza, a može se saditi i na severnim ekspozicijama. Zemljište ne bira, ali najbolje raste na hranljivom, dubokom, umereno vlažnom i oceditom, mada joj ne smetaju ni znatno teža. Može se saditi i na kosinama. Raste na osunčanim položajima, ali odlično podnosi i polusenku. Krošnja se može orezivati, ali samo tokom zime radi blage korekcije oblika krune i uklanjanja oštećenih i suvih grana. Dobro podnosi vetar i aero zagađenje.

Veoma je atraktivna vrsta, pogodna i za centralne urbane zone. Sadi se pojedinačno ili u grupama. Može i na nešto manjim površinama. Pravi je izbor za gradske drvorede.

Na slikama: izgled biljke, jesenji izgled, list, krošnja u cvetu, plodovi.

Ulmus parviflora 'Geisha' - patuljasti šarenolisni kineski brest

Patuljasti, šarenolisni varijetet kineskog bresta, čija visina ne prelazi 2 m. Listovi su sitni, po obodu krem bele boje, nazubljeni. U jesen dobijaju izvanrednu crvenu nijansu. Iako toploljubiva vrsta, otporan je i na niske temperature. Raste na svim tipovima zemljišta umereno kisele do umereno bazne reakcije, dobro dreniranim, mada može podneti čak i povremena plavljenja. Najbolje raste na osunčanim položajima ali podnosi i polu senku.

Izvanredan detalj, naročito za male vrtove, alpinetume, uz male vodene površine i sl. Koristi se kao vrsta za bonsai.

Na slikama: izgled biljke, cvetovi pre listanja, olistala krošnja, jesenja boja.



















































created by: Milica Buha & Film Publik Art team